Saopštenje za javnost 10.02.2020.

Od strane mreže Deca Evrope na internetu (EU Kids Online)

 Novo evropsko istraživanje o deci i internetu u 19 zemalja

 DECA EVROPE NA INTERNETU 2020: SRBIJA

Većina dece u 19 evropskih zemalja kaže da koristi pametne telefone “svakodnevno”, odnosno “skoro sve vreme.” Ovo je značajno povećanje u odnosu na broj dece koja su koristila pametne telefone u anketnom istraživanju Deca Evrope na internetu 2010. godine; ali je takođe i uvećanje u smislu korišćenja interneta. Međutim, dok se vreme koje deca provode na internetu gotovo udvostručilo u nekim zemljama, mnoga deca ne dobijaju neophodne savete o bezbednoj upotrebi interneta od svojih roditelja, učitelja ili prijatelja. Ipak, kada deca imaju neko negativno iskustvo na internetu, uglavnom razgovaraju sa roditeljima ili prijateljima, a samo retko bilo šta kažu nastavnicima ili licima čiji je posao da im pomognu.

 Izveštaj, objavljen na Dan bezbednog interneta (Safer Internet Day), takođe pokazuje da vreme provedeno na internetu varira od oko dva sata dnevno (Švajcarska), do tri i po sata (Norveška). Novi izveštaj Deca Evrope na internetu 2020: Rezultati anketnog istraživanja u 19 zemalja, mapira rizike i prilike (pozitivne okolnosti) koje donosi internet za decu u Evropi. Timovi istraživača mreže Deca Evrope na internetu, sarađivali su od jeseni 2017. do leta 2019. i sproveli anketu sa 25101 dece i mladih u 19 zemalja Evrope.

Neki rizici se doživljavaju pozitivnim i negativnim u isto vreme

Ova panevropska anketa, mapirala je onlajn iskustva dece uzrasta 9-16 godina,[1] uključujući vršnjačko nasilje na internetu, izloženost štetnim sadržajima, zloupotrebu podataka, ekscesivnu upotrebu interneta, seksting (slanje i primanje poruka seksualnog karaktera) i upoznavanje nepoznatih ljudi na internetu. Istraživači tvrde da onlajn aktivnosti ne mogu biti nužno okarakterisane kao samo pozitivne ili negativne; zapravo, ista aktivnost može imati pozitivan uticaj na jedno dete a negativan na drugo. Jedan takav primer je upoznavanje ljudi preko interneta. Između 5% (Francuska) i 25% (Srbija) dece, sreli su uživo nekoga koga su prvo upoznali na internetu. Za većinu njih, upoznavanje tih ljudi bilo je pozitivno ili uzbudljivo iskustvo. Između 52% (Slovačka) i 86% (Rumunija) dece koja su upoznala uživo nekoga koga su prvobitno upoznali onlajn kažu da su bili srećni posle takvog sastanka. S druge strane, za drugu decu, takvo iskustvo može izazvati nelagodu i moguću štetu. U većini zemalja, manje od 5% onih koji su na takve sastanke odlazili bili su prilično ili veoma uplašeni.

Nedostatak podrške od strane učitelja, nastavnika i drugog stručnog osoblja

Između 7% (Slovačka) i 45% (Malta) dece izveštava da ih je nešto na internetu uznemirilo u toku protekle godine. Među njima, najveći broj kaže da se to desilo samo sporadično, nekoliko puta godišnje. Kada smo pitali kako se nose sa tim negativnim iskustvima, uglavnom su rekli da su to najčešće prijavili roditelju ili prijatelju ili oba, ali su retko rekli učiteljima odnosno nastavnicima ili licima (osoblju) čiji je posao da pomognu deci. Takođe, između jednog u deset i jednog u četvoro dece, kaže da nisu nikada ili skoro nikada dobili savet o onlajn bezbednosti od roditelja, učitelja ili prijatelja.

Srbija prednjači po broju dece mlađe od 13 godina koja koriste društvene mreže

 Značajan broj dece između 9 i 11 godina kaže da koristi društvene mreže svaki dan, od 11% u Nemačkoj, do 45% u Srbiji. Zanimljivo je recimo da upotreba društvenih mreža na dnevnom nivou među decom uzrasta između 12 i 14 godina varira značajno, od 10% u Finskoj, do čak 86% u Srbiji i Rusiji.

U nekim zemljama, kao što su Nemačka i Slovačka, manje od 10% dece uzrasta 9-16 godina, bilo je uznemireno nečim onlajn, dok u Češkoj, Malti, Rumuniji, Srbiji, Španiji i Švajcarskoj više od 30% dece prijavljuje da ih je u poslednjh godinu dana nešto uznemirilo na internetu. U Srbiji je takođe značajan broj dece i mladih uzrasta od 9 do 16 godina koji su videli slike seksualne prirode tokom protekle godine, čak 50%, u poređenju sa Francuskom gde je taj broj najmanji (21%). Dečaci kao i starija deca češće izjavljuju da su videli takve slike nego mlađa deca i devojčice. Takođe, internet je bio češći način izlaganja takvim sadržajima nego tradicionalni mediji (TV, film i časopisi). Najveći broj dece kaže da takvi sadržaji nisu na njih uticali ni pozitivno, niti negativno. Broj dece koja kažu da su posle izlaganja takvim sadržajima bila srećna i onih koji kažu da su bili prilično ili veoma uznemireni je sličan, što podržava činjenicu da izlaganje slikama seksualne prirode može imati pozitivne i negativne posledice. Ipak, više je devojčica koje su se osetile uznemireno posle izlaganja takvim sadržajima nego dečaka.

U Srbiji je 6% dece iskusilo vršnjačko nasilje na internetu bar jednom mesečno, a 13% nekoliko puta u toku prethodne godine. Najmanji broj dece iskusio je vršnjačko nasilje na internetu bar jednom mesečno u Hrvatskoj, Francuskoj i Italiji (2%), a najveći u Poljskoj i na Malti (13% i 11%). Zanimljivo je da u Srbiji najveći procenat dece u odnosu na druge zemlje u Evropi kaže da nisu bili uznemireni pošto su bili izloženi vršnjačkom nasilju (33%), nasuprot 4% dece koja isto to izjavljuje u Nemačkoj, i u odnosu na evropski prosek od 20%. U Srbiji je 24% dece videlo poruke mržnje jednom mesečno ili češće, u poređenju sa Poljskom, gde je taj broj najveći (48%), i Nemačkom gde je taj broj najmanji (4%). U Hrvatskoj je to slučaj sa 11% dece.

Takođe je zanimljivo da je Srbija prva zemlja u Evropi po procentu dece koja pomažu svojim roditeljima kada naiđu na poteškoće odnosno ne znaju da nešto urade na internetu (69% dece u Srbiji je izjavilo da je u takvim situacijama pomoglo svojim roditeljima ili starateljima, u odnosu na 12% dece u Nemačkoj). Ovo može biti znak da se deca bolje snalaze sa digitalnom tehnologijom nego što to rade odrasli u Srbiji. Takođe, može se tumačiti kao pozitivna pojava — gde se roditelji ne boje da priznaju da im treba pomoć i zajedno sa decom dele izazov snalaženja sa digitalnim tehnologijama. U Srbiji je zatim najmanji broj dece koja koriste pametne igračke (povezane na internet), 0.4%, u poređenju sa 18% njih u Francuskoj. Opšti nivo digitalnih veština (na skali od 0 do 10) varira od 7.1 u Francuskoj do 8.3 u Litvaniji i Srbiji. Bitno je pomenuti ovde da je u pitanju samoprocena a ne direktno ocenjivanje digitalnih veština (dakle, nije test već deca sama procenjuju da li nešto znaju da urade ili ne).

Konačno, u Srbiji 4% dece kaže da su roditelji objavili nešto o njima na internetu bez da su ih prvo pitali (11% njih to prijavljuje u Rumuniji, koja prednjači), dok 17% kaže da se to desilo nekoliko puta (u odnosu na 32% u Norveškoj, koja vodi u tom pogledu).

Za više informacija

Izveštaj Deca Evrope na internetu 2020: Rezultati ankete u 19 zemalja, produbljuje razumevanje dečije upotrebe interneta i digitalnih tehnologija, i kako se ono razlikuje širom Evrope.

Ceo izveštaj (na engleskom), možete pročitati ovde.

Informacije o projektu i anketi

EU Kids Online-Deca Evrope na internetu je međunarodna istraživačka mreža. Njen cilj je da poboljša znanje o onlajn prilikama za decu, rizicima i bezbednosti na internetu. Koristi različite metode da bi mapirala iskustva roditelja i dece na internetu, u dijalogu sa nacionalnim zainteresovanim stranama (stejkholderima) i kreatorima evropskih politika. Deca Evrope na internetu je etablirana kao osnovni izvor podataka visokog kvaliteta, nezavisnih i sveobuhvatnih nalaza koji bi omogućili bolji i sigurniji internet za decu u Evropi.

Mreža sada postoji u više od 30 zemalja, i integriše istraživačko iskustvo iz različitih disciplina i metoda. Mreža ostvaruje konstruktivne odnose sa vladama, medijima, digitalnim kompanijama (industrijom), kreatorima politika, kao i zaposlenima u obrazovanju, na nacionalnom, evropskom i međunarodnom nivou. Njeni nalazi i izveštaji su široko citirani u izjavama kreatora politika, čime se utiče na inicijative za poboljšanje dečijih iskustava na internetu.

Za više informacija o srpskom timu Deca Evrope na internetu, pogledajte sledeći link. Istraživanje u Srbiji je sproveo Institut za psihologiju Univerziteta u Beogradu na čelu sa prof. dr Draganom Popadićem, vanrednim prof. dr Zoranom Pavlovićem, doc. dr Dobrinkom Kuzmanović i dr Tijanom Milošević, koordinatorom mreže za Srbiju. Izveštaj za Srbiju možete naći ovde. Za više informacija pisati na: tijana.milosevic@gmail.com

Dodatne informacije:

Posetite www.eukidsonline.net gde možete naći više informacija o projektu. Pridružite nam se na Facebook-u i Twitter-u, ili nam pošaljite mejl.

[1] Uzorak u Srbiji i drugim zemljama, sastojao se od dece od 9 do 17 godina. Međutim, kako smo podatke na evropskom nivou poredili sa rezultatima iz 2010. godine, gde se uzorak sastojao od dece od 9 do 16 godina, radi poređenja, rezultati se predstavljaju za uzrasni raspon od 9-16.